Najveći predstavnik španske renesanse i tvorac novog romana. Od pojave Migela Servantesa počinje da postoji novi svetovni roman. Do njega romani su vezani za vitezove i njihove podvige.
U ovom romanu “Don Kihot“, Migel Servantes ismeva viteške romane i ljude koji su se zanosili viteštvom. Roman”Don Kihot” izlazi 1605. Boravio je u Italiji gde se upoznao sa tekovinama italijanskog humanizma.
Životni put mu je bio pun avantura, posle čuvene bitke na Lepantu 1571., pisac ostaje oduzet u levu ruku, zatim zarobljen od gusara i zatvoren u tamnicu u Alžiru. U tamnici dolazi na ideju da napiše “Don Kihota”. Uz veliki otpust vraća se u Španiju i umire u Madridu. Ismevajući viteza don Kihota od Manče, pisac je želeo da ismeje viteštvo koje u novom vremenu više nije moglo da opstane.
Lik don Kihota
Samom svojom pojavom izaziva podsmeh jer je sve samo ne vitez: star, mršav, visok, ima lošeg konja, a za gospodaricu svog srca izabrao je jednu seljanku i nazvao je Dulčineja od Toboza, što je ime jedne princeze iz viteškog romana. Don Kihot ima različita priviđenja pa od krčme kraj puta misli da je zamak, akrčmari grofovi, napada vetrenjače, stada ovaca, a u Madridu želi da oslobodi kriminalce misleći da su jadni, potlačeni narod.
Lik Sanča Panse
Fizički i psihološki sušta suprotnost svom gospodaru: mali, debeo, sa krivim nogama, a na glavi veliki šešir. On je seljak koji je krenuo sa gospodarom iz sažaljenja i pohlepe za blagom jer ima porodicu, njega viteštvo ne interesuje, važno mu je da je sit i da ne mora ništa da radi. On uleće u boj samo kada treba spašavati gospodara ili da se brani. Realno gleda na život, nije zanesen idejama viteštva a na kraju je ipak zavoleo gospodara iz sažaljenja.
Za roman “Don Kihot” je važno istaći da je oštra satira na savremene prilike u Španiji. Morao je dobro da pazi na koji način Španiju izlaže podsmehu. Preko jednog plemića, jednog sveštenika i seljaka, ismejao je tri vodeće klase: plemstvo, sveštenstvo i narod. U ovo vreme Španija drži kolonije i želi da pokori Englesku, što je pisac kritikovao preko lika Sanča Panse koji kaže da “naduvana žaba pukne”.
Don Kihot je idealista i teži ka dobrom i plemenitom, a Sančo Pansa je sebičan (jede, pije i spava). U početku je razlika između njih velika, ali se na kraju romana se oni zbližuju jer je Sančo primio neke pozitivne osobine od gospodara.
