Pinokio – Lektira Pinokio – Sadržaj Lektire Pinokio

Jednom davno, Džuzepe stari stolar napravio je drvenu lutku i nazvao je Pinokio, i tada stari Džuzepe koji nije imao djece reče tužno svoju najveću želju: “Volio bih da si ti pravi dječak”.

Te noći u Džuzepeovu radionicu je došla plava vila i rekla mu: “Dobri Džuzepe, ti si mnoge ljude učino sretnima, zato zaslužuješ da se tvoja želja ostvari!” Sa smiješkom na licu, dobra plava vila, svojim čarobnim štapićem, nježno dodirnu lutku. “Mala drvena lutkice probudi se, dajemi ti dar života!” i u tom trenutku mali Pinokio oživje a vila mu reče: “Pinokio, ako si hrabar, iskren i nesebičan, jednog dana postat ćes pravi dječak.”

Tada se vila okrenu prema Cvrčku. ” Mali Cvrčko” – reče ona – “dajem ti jako važan zadatak! Ti treba da pomogneš Pinokiju u rasuđivanju dobra i zla.” Narednog dana je Džuzepe sav ponosan poslao svog malog drvenog dječaka u školu. “Cvrčak će ti pokazati put” – reče Džuzepe – “i budi siguran da ideš pravo tamo!” Pinoki se spremio i krenuo, ali nikada nije stigao u školu.

Odvukao ga je jedan zli marioneta Zloćo, koji mu je obećao da će ga učiniti slavnim. Te noći se Pinokio beskrajno zabavljao dok je plesao na sceni sa ostalim drvenim lutkama – marionetama, ali nakon toga ga je Zloćo zaključao u kavez da nemože pobjeći.

U tom trenutku se pojavila plava vila i pitala Pinokija zašto nije otišao pravo u školu kako mu je njegov dobri Džuzepe rekao. Pinokio joj je počeo lagati i pričati kako je bio kidnapovan. Dok je to pričao njegov nos je rastao i rastao. što je više lagao, nos mu je postajao sve veći. Kad je napokon rekao istinu, dobra vila ga je oslobodila i rekla: “Ovog puta ću te osloboditi Pinokio, ali zapamti, ovo je zadnji put da ti ja mogu pomoći. Zapamti, dječak koji ne želi biti dobar može biti i od drveta.”

Narednog dana, srete Pinokio čo

vjeka koji je vozio kočiju sa dva mala tužna magarenceta. “Dodji sa nama na Ostrvo Sreće” – reče kočijaš. Kočija je bila puna dječaka koji su u isti glas vikali, pričali i smijali se. To je Pinokiju izgledalo jako zabavno i on spreman za avanture uskočio u kočiju. “Neee,
nemoj ići” – plakao je mali Cvrčak.

Na Ostrvu Sreće, Pinokio i svi dječaci su izletjeli iz kočije, ganjali se i prejedali se slatkišima. Ali Pinokijeva sreća nije dugo trajala. Iznenada su mu počele rasti magareće uši i rep!!! Bio je preplašen i zajedno sa Cvrčkom je pobjegao sa Ostrva Sreće da bi spasao svoju glavu. Ali kada su se vratili kući Džuzepea nije bilo tamo. Pinokio je bio jako nervozan jer nije znao gdje je dobri Džuzepe mogao otići…

Odjednom se pojavio golub sa malom porukicom. U poruci je pisalo da je dobri Džuzepe otišao na more da tamo traži Pinokija i da ga je progutao veliki kit. Pinokio je krenuo istog momenta da nađe to čudovište i da spasi svog oca. I našao ga je, ali kit je i njega progutao. U kitovom stomaku Džuzepe je bio presretan što vidi svoju malu lutkicu ali njih dvojica nisu znali kako da se izvuku van?!

Tada se Pinokio dosjetio! Zapalili su vatru i na taj način dimom natjerali strašnog kita da kihne. Kit je kihnuo i izbacio naše junake u more. Obojica su bili iscrpljeni ali ipak živi. Trebalo se još samo dokopati obale. Boreći se protiv velikih valova, Pinokio je uspio pomoći svom ocu da se dokopaju obale
i sigurnosti.

Ali za Pinokia je to bilo previše. Potpuno iscrpljen ostao je ležati s glavom u vodi! Tužni Džuzepe ga je nježno podigao i odnio kući. Stavio ga je u svoj krevet i klečao pored njega: “Dragi moj Pinokio, ti si rizikovao svoj život da bi spasao moj!” – rekao je jecajući. Iznenada se ponovo pojavi plava vila.

Mahnuvši svojim štapićem iznad Pinokiove glave reče: “Sada si dokazao da si hrabar, iskren i nesebičan. Zato ćeš danas postati pravi dječak. Probudi se Pinokio!” Mali Cvrčak je bio presretan gledajući kako njegov drveni prijatelj postaje pravi dječak. Njihove nevolje su gotove i njegov zadatak je bio ispunjen. Na kraju se ispunila najveća Džuzepeova želja da ima pravog sina!